Psalms 142

1Glasom svojim ka Gospodu vičem, glasom svojim Gospodu se molim. 2Izlivam pred njim moljenje svoje, tugu svoju pred njim kazujem,

3Kad iznemogne u meni duh moj. Ti znaš stazu moju. Na putu, kojim hodim, sakriše mi zamku. 4Pogledam nadesno, i vidim da me niko ne zna; nestade mi utočišta, niko ne mari za dušu moju. 5Vičem k tebi, Gospode; velim: ti si utočište moje, dio moj na zemlji živijeh.

6Čuj tužnjavu moju; jer se mučim veoma. Izbavi me od onijeh koji me gone, jer su jači od mene. Izvedi iz tamnice dušu moju, da slavim ime tvoje. Oko mene će se skupiti pravednici, kad mi učiniš dobro.

7